Ja cu u delovima da stignete da procitate posto pisem roman. Kad zavrsim odgovaram na pitanja. Hello Veliko Vece,
ako mi verujete, nisam ni ja ocekivala ovako preuranjeno finale. Ne planiram da se ulizujem, da kazem odmah.
Kao sto znate ovo nije moje prvo finale. Ni u jednom u finalu nisam bila slucajno. Nisam ni sad, sama sam se postarala da ni jednom u ovoj igri ne budem ni blizu pa ugrozena, sto mi je bilo najvaznije uzimajuci u obzir okolnosti, tj. cinjenicu da nam je dragi Miko host i da je sve ovde moguce. Dakle najvaznije mi je bilo da moj prolaz u svakoj fazi bude osiguran i da to ne zavisi ni od cega ili koga drugog vec samo od moje strategije. Na koga tipujete da bi bio skoro sigurno u finalu da je ova igra odrzana? Da li mislite da su preostala dva takmicara rezultat moga izbora ko ce ici dalje? Bila sam u situacijama i to po vise puta da njihov opstanak u ovoj igri od mene zavisi i mojih izbora.
Svoju sigurnost trazila sam u lojalnosti i poverenju drugih, sto sam i dobijala, sve bazirano na proceni ko sta od ove igre ocekuje. Balansirala sam uspesno izmedju vise saveza i donosila odluke koje su meni isle u korist. Na igre sam posmatrala kao na sredstvo za utemeljivanje te lojalnosti. Posto nikada nisam bila ugrozena, nije bilo potrebe da se isticem direktno kao eventualna pretnja u igrama.
Sa druge strane pomagala sam onima koji su mi pomoc trazili, jacajuci njihovo poverenje.
Da krenemo od pocetka. Renegada sam prihvatila kao najvecu pretnju u ovoj igri jer je mogao da dovede do podele gde ne bi imala takvu dominaciju u toku cele igre. Zato sam odlucila da stvari oko njegovog izbacivanja malo poguram, kroz direktan kontakt sa Neom i Ogijem. Sve je islo po planu bacili su igru, Rene je izglasan, ali je i Miko umesao prste, sto je takodje islo u moju korist, jer prema tim ljudima nisam imala vise obaveza.
Sa Troyom sam imala dil jos od samog pocetka igre. Spominjao je Final 4 –on, ja, merry i laza. Rekla sam mu u vise navrata da se sa takvom taktikom ne slazem, jer bi ona bila samoubistvo za moju igru. Izbacila bih sebi bliske ljude, zarad, po onome sto sam tada razmisljala rizicnog zavrsetka.
Elem usledilo je izbacivanje Lare, koje mi je olaksalo pojedine odluke. Ni Laza ni Alex nisu glasali za Plora. Alex je Sacu rekao da ce glasati za Plora. Troya nije mogao na Lazu da utice, sto me zabrinulo apropo one filan 4 ideje.
Istovremeno, nasi odnosi unutar Galfa su jacali i postalo je jasno da imam ogromnu podrsku svih njegovih clanova.
Zatim je usledila podela plemena. Podela je realizovana u dogovoru sa Troyom, a uz saglasnost Ethana, Urketa, Nauparca, Merry, Laze. Cilj je bio samo jedan, da se ne ugrozi ni jedna osoba koja je sa nama u blizem savezu. Pristala sam da glasam za Anju, posto sam cula da je imala neke ideje da se neki udruze protiv mene, kao pretnje broj jedan. Medjutim sa Alexom je to bila daleko teza odluka, iz nekog razloga, pokusavala sam da i njemu nadjem neko mesto u kasnijoj igri, ali se ispostavilo da za to prostora nema a ni potrebe jer je balans vec bio ostvaren.
Prvo izbacivanje u ujedinjenju bilo je rezultat dogovora svih, ja sam bila samo ta koja ce glasati za Alexa. To je bilo najbezbolnije resenje bez nekih vecih rizika i mogucnosti za pravljenje novih saveza. Zatim je usledila igra na sahovskoj tabli, gde je Troya omogucio Ethanu da ga zatvori, sto ovaj ipak nije ucinio. Posto su clanovi Galfa znali da postoji nekakav odnos sa Troyom, osetila sam da bi ovde njihovo poverenje moglo da se poljulja. Lazi nisam nista obecala i nisam imala nikakav dug prema njemu, a poverenje je trebalo utemeljiti.
Medjutim, jasno je bilo da bi Lazino izbacivanje moglo Troyu da ugrozi sto se na kraju i desilo. Medjutim ja sam josuvek bila dobra jer su i tad svi ljudi u igri bili na mojoj strani.
